Ovog proleća, povodom praznika zena, Jeline dame, bile su na nezaboravnom druženju u Toskani, kolevci renesanse. Već dvanaest godina, za zaposlene, kompanija organizuje ovakva putovanja.
Prva stanica ženskom timu kompanije Jela, bila je Bolonja, glavni grad najbogatije italijanske pokrajine Emilija-Romanja u severnoj Italiji. Bolonja je sedište najstarijeg univerziteta u Evropi osnovanog pre 930 godina i u ovom gradu četvrtina stanovništva su studenti. Put nas je dalje vodio u Montekatini Terme, malo živopisno turističko mesto, prepuno zelenih oaza i pitomih lokalnih vinarija, gde smo uživale u čuvenom toskanskom vinu - chianti. Potom, neverovatna Firenca. Svaki kutak ovog čarobnog mesta oduzima dah, Trg Duomo sa katedralom Santa Marija del Fiore i krstionicom San Đovani, u čijoj se neposrednoj bilizini nalazi i Krstionica Svetog Jovana, srce su Firence. A ako ste ikad pomislili da vam u životu nedostaje još samo malo sreće, potražite je u magičnoj Fontani del Porselino, mi jesmo. Na putu do jednog od najlepših mostova Evrope Ponte Vekija, prošle smo Trgom Sinjorija, koji je svojevrsna umetnička galerija na otvorenom. Monumentalna skulptorska dela plene na putu ka Palati Montevekio, koja dominira trgom ili Neptunova fontana, simbol brojnih toskanskih pomorskih pobeda. Tu je i Ufici, najveća galerija u Italiji, pravi raj za ljubitelje umetnosti. Jedan od dragulja Firence je i crkva Santa Kroče, večni dom Makijavelija, Mikelanđela i Galileja. Ljubiteljke pisane reči nisu propustile da obiđu rodnu kuću pisca „Božanstvene komedije“ Dantea Alegijerija. A jedan deo naše grupe nije propustio ni prodavnicu Bartolucci gde su pazarile suvenir sa likom čuvenog drvenog lutka Pinokija.
Novo jutro odvelo nas je u slikoviti srednjovekovni grad, opasan visokim tornjevima, koji je dobio ime po svecu Giminianusu, po kome i danas nosi ime San Điminjano. Oko grada po okolnim padinama protežu se vinogradi sa dominantnim sortama grožđa san đoveze, malvazija, trebjano, ali pre svih vernaće. Nadahnute koloritom srednjovekognog grada, upustile smo se u avanturu Sijenom. Krenule smo u obilazak od Trga Kampo, gde se nekoliko sati kasnije i završio naš obilazak ovog gradića. Pored lepote, ovo mesto karakteristično je i po čuvenim konjskim trkama „Palio od Siene“ koje se održavaju na trgu i predstavljaju jedne od najopasnijih i najtežih trka konja u svetu. Tradicija održavanja ovih trka datira još iz srednjeg veka, a održavaju se dva puta godišnje. Iz Sijene nas je ispratila rimska vučica, simbol ovog grada, a dočekala nas je toplina autobusa Argus tursa, sa kojim smo krenuli na ovo putovanje.
Ono što nas je sačekalo poslednjeg dana našeg proputovanja Toskanom, već očarane doživljenim, potpuno je nadmašilo sva očekivanja koje smo imali od posete Pizzi. Nevešte u svojim pokušajima da pridržimo krivi toranj, nasmejavale smo i sebe i sve oko sebe. Mirno toskansko pre podne završeno je uz capuccino i tiramisu. Pučinijevo rodno mesto Lucca, bilo je naše poslednje odredište na ovoj neverovatnoj turi.
Uz čašu prosecca na toplom popodnevnom prolećnom suncu negde iz daljine je dopirao glas zanosne Florije Toske, koja doziva svog ljubavnika Marija. Sve to je naravno, bila samo moć mašte. Ovakva mesta prosto vas mame da maštu oslobodite čeličnih stega koje nosi svakodnevni život od koga ste u tom trenutku miljama udaljeni. Pisale bi još, ali nas obaveze za sutrašnji radni dan čekaju. Putovanja nas svakako čine produktivnijim, zar ne... A sigurno smo nedostajale i našim kolegama i saradnicima. Ipak, budite tu, jer javićemo vam se prepuni utisaka sa neke nove destinacije.
